Eine Gruppe von zehn Personen steht auf einer Bühne. Sie sind in formeller Kleidung gekleidet und halten Blumen. Eine Person spricht, während die anderen aufmerksam zuhören. Im Hintergrund sind Vorhänge und einige Stühle sichtbar. Die Szene vermittelt eine feierliche Stimmung, möglicherweise im Rahmen einer Auszeichnung oder Zeremonie.

„Pazi da te talas ne odnese, u redu?“ - Pozorišni kurs S2 pod vođstvom gospođe Kirchbauer i gospodina Krössera predstavio je Talas Mortona Rjua. Izveštaj sa prve i druge predstave

Hinweis: Dies ist eine automatische Übersetzung des Seiteninhalts (Српски (Ћирилица)). Für verbindliche Informationen gilt der deutsche Originaltext. Original anzeigen

Hinweis: Dies ist eine automatische Übersetzung des Seiteninhalts (Српски (Ћирилица)). Für verbindliche Informationen gilt der deutsche Originaltext. Original anzeigen

Баскетбол, школски лист, добре оцене, пријатељство и прва велика љубав то су сасвим нормални тинејџериTema које се баве ученици Гордон Хај Скул-а Theaterkurs der S2 на ставља на сцени, изгледа као обичан дан у школи, како би могло да се деси у GyRa. Али привид распада и то треба да буде како за историјскикурс кодMrs Ross тако и за публику ове запањујуће представе. Кад на зиду лепсе гледамо слике депортације и концентрационих логора и кад погледамо у страхове очи једног препореченог детета уз пратњу тужне виолине музике, сви присутни постају јасни: тема данашњег часа историје је Холокауст, и ова театарскавечер никога не оставља неприметним.
„Али то је већ давно прошло! Шта ме то данас тиче?“
По мотивима својих ученика, амбициозна историјска
наставница одлучује да започне експеримент да класи приближи механизме тоталитарних система
и што ближе приближити. Оно што почиње као безазленa вежба постаје опасна покретачка снага, која брзо прете да заузме целу школу.
„Јачина кроз дисциплину! Јачина кроз заједницу! Јачина кроз акцију“ одјекује кроз порти Gymnasiuma Rahlstedt, када чланови ensemble-а театарског курса S2 стоје у правом изразу, спремни уз једни друге, на ивици сцене, са упереним погледом у публику дају поздрав талас. Јачни су драмски моменти попут овог који дају снагу продукцији, пружају публици треперење по леђима и намећу им непријатна, али и даље актуелна питања какo би се у таквој ситуацији понашали ми сами – и да ли смо ми као друштво заиста учили из историје.
„А ако се сада не бранимо, можда ће бити прекасно!“
Извештај Стефани Елер

Фотографије: Anke Buchholz