Додир мастила магије протекао је библиотеком

У понедељак, 13. октобра 2025. године, четврти разреди су посетили читање ауторке Терезе Белл у библиотеци наше школе. Уз улагодљиву атмосферу, ауторка је читала из њених двоје романа „Сепија и буђење пишчане магије“ и „Сепија и завера Флохала“. Током приче нас је заробила прича о дванаестогодишњем сирочету Сепији, који након мистериозног писма Silbersilbe, једног од три велика мајстора, путује у Фоhал. Фохал је познат град лука у којем је мастило и књиге вреднији од злата. Код маестра Silbersilбе треба да Сепија овлада занатом штампања књига. Али зашто баш она – једна немирна девојчица која стално има мрље од мастила по прстима – изабрана остаје као анонимна тајна. Када јој се тако често дешавају мистериозне ствари, она настоји да ове догађаје утврди уз помоћ својих два нова друга Никија и Санзија.
Тереза Белл је својим читањем пустила дах мастилне магије да продре у библиотеку. Магичне слике илустратораке Еве Шефман-Давидов помогао је у јачању чаролије читања. Једна од најзначајнијих ствари били су доношени слови, витки метални печати на који су одштампана појединачна слова или знакови. Са њима нам је ауторка објаснила занат штампања књига. Пре тога се књиге ручно штампале. За то су речи морале да се поставе једна за другом у шине, назване угаони чеони (вилгинске) причвршнице, одјељене обрнуто. Можете вероватно замислити да је прављење једне стране захтевало веома много посла.
Читaоце је читање веома занимало, и добили су смо заиста жељу да прочитамо двоје књига ауторке. Читање је за неколицу деце било и диван подстицај да поново узе књигу у руке и да се препусте чарам прича.
Ако тражите још прикладних читаоних материјала за хладну годину, онда дођите сваког уторака до четвртка у прву или другу паузу или петком у другој паузи у библиотеку! Тамо постоје дивне књиге за угодно посепићко уживање.
Велика захвалност иде ауторки Терези Белл и организаторима Литерарног фестивала Seiteneinsteiger читања, који сваке године нуде дивне програме о читању.
Прилог Лисе Гюнтер

Фотографи: Лиса Гюнтер